Reprezentacija koja je samo u ovom ciklusu uspjela osvojiti skromnih devet bodova u kvalifikacionoj grupi u kojoj je igrala i sa jednim Luksemburgom, i oni su bili ispred nas, za našu selekciju nestvarnih osam bodova više. Taj isti Luksemburg nas je i pobijedio u tim kvalifikacijama.
Onda smo se nekako preko Lige nacija ponovo našli u tom, za nas prokletom baražu koji nam ne leži. I gdje mi više crpimo nadu i ko koga vara ,folira, dezavuiše i dovodi u zabludu kada je ova selekcija u pitanju.
Reprezentacija sa Savezom koji vodi individua koja, kada joj se i omakne da kaže naša selekcija, to izgleda tako neprirodno. Mi nememo niti u viziji nacionalni stadion koji bi zadovoljavao osnovne kriterije današnjih fudbalskih arena. Ali zato je tu zgrada Fudbalskog saveza koja je itekako reprezentativna svojim izgledom i iz izvana i iznutra. A ljudi koji obavljaju funkcije i koji rade u toj zgradi su sve, samo ne osobe koje žele dobro ovdašnjem fudbalu i reprezentaciji.
I šta reći na kraju osim, možda neki drugi put, možda…