Mnogo toga je u ovoj zemlji postavljeno jednostavno kazano, naopako. Kada bih sada krenuo sa nabrajanjem trebalo bi mi mnogo više prostora nego što ga imam u ovakvom istupu. Radnici, penzioneri, zdravstvo, kriminal, sigurnost, sport i tako dalje. Ali ono što posebno boli je ostvarivanje ciljeva i zarada preko onih na kojima se ovo zlo što nam rade nikako ne smije osjetiti.
Djeca, obrazovanje, školstvo e to je segment na kojem bi, ako ništa drugo ono bar biti kud i kamo senzibilniji,jer se radi o osjetljivoj populaciji. Obrazovanje u ovoj državi je poligon na kojemu se ostvaruju ciljevi pojedinaca koji idu direktno preko leđa onih koji su to najmanje zaslužili. Mogli bi danima o kvalitetu obrazovanja, o kadrovima koji se primaju prvenstveno preko rodbinskih, partijskih i ko zna još kakvih veza i štela što na kraju za rezultat imamo blago kazano katastrofalno obrazovanje.
O radu ministrice Hota možda najbolje prikazuje priča o „Danu ružičastih majica.“ Svima su puna usta vršnjačkog nasilja, a ministrica obrazovanja u glavnom gradu BiH odbila je da podrži jedan fundamentalni projekat koji je već polučio odlične rezultate u ovoj oblasti.
Pitanje svih pitanja i rebus koji teško da ima rješenje je obrazovni sistem oslikan u dva lika. Ministrice obrazovanja u Kantonu Sarajevo Naide Hota Muminović i prvog u sindikaliste u tom resoru Saudina Sivre.
E ljudi dragi da mi je samo znati koja sila spoji ova dva lika da se brinu o odgoju i obrazovanju naše djece?