WhatsApp poruka bila je od glavnog pregovarača jedne od najmoćnijih zemalja na COP klimatskom okupljanju. Pitao je da li bi mogao svratiti na razgovor.

Dok je njegov tim sjedio za računarima jedući pizzu, bijesnio je zbog opstruktivnog ponašanja mnogih drugih timova na konferenciji.

Do sada, sve je bilo normalno. Drugi su govorili slične stvari tokom cijele nedelje – da je ovo najgori COP ikada; da su pregovarački tekstovi, koji bi trebali postajati kraći kako se rokovi približavaju, zapravo rasli; da bi COP u svom trenutnom obliku mogao biti mrtav u vodi…

Nad svim tim visila je mogućnost da novoizabrani američki predsednik Donald Trump povuče SAD iz COP procesa kada preuzme funkciju drugi put. On je klimatske akcije nazvao „prevarom“ i, na proslavi svoje pobede u West Palm Beachu ranije ovog meseca, obećao da će povećati proizvodnju nafte u SAD-u na rekordne nivoe, rekavši: „Imamo više tečnog zlata nego bilo koja zemlja na svetu.“

Ali postojala je jedna pozitivna stvar: Kina.

„Jedina svjetla tačka u svemu ovome je“, rekao mi je glavni pregovarač. Ne samo da je njen pregovarački stil bio znatno drugačiji u odnosu na prethodne godine, već je primjetio da, kako je rekao, „Kina bi mogla da napravi korak naprijed.“

Još jedan znak da bi ovo moglo biti tačno pojavio se na početku konferencije, kada je Kina javno objavila detalje o svom finansiranju za klimu. Tradicionalno, Kina je objavljivala minimalne informacije o svojim klimatskim politikama i planovima, pa je iznenadilo kada su, po prvi put, zvaničnici rekli da su od 2016. godine platili razvijajućim zemljama više od 24 milijarde dolara za klimatske akcije.

„To je ozbiljan novac, gotovo niko drugi nije na tom nivou“, rekao mi je jedan insajder iz COP-a.

„To je značajan signal“, kaže Li Shuo, direktor China Climate Hub-a, „jer je to prvi put da je kineska vlada iznijela jasnu cifru u smislu koliko su pružili.“

Ako su ovo zaista signali da Kina planira da preuzme centralnu ulogu u budućnosti, baš kada SAD povlači, to bi označilo tektonske promjene u COP procesu.

Kako bi te tektonske promjene mogle izgledati
Historijski gledano, zapadne zemlje – naročito SAD i EU – pružale su momentum, uz podršku manjih zemalja koje su posebno ugrožene klimatskim promenama. Razlika u načinu na koji bi pregovori izgledali ako Kina preuzme inicijativu bila bi očigledna.

Jonathan Pershing, direktor programa za životnu sredinu u William i Flora Hewlett Foundation, bio je na svakom COP-u i bolje od većine razume iza-scene pregovaranje, manipulacije i pregovaračke taktike koje čine ili razbijaju dogovore na samitima. On kaže da Kina neće voditi od naprijed, kao SAD i Evropa.

„Oni su oprezniji igrači od toga. Možda vode sa kineskim karakteristikama, što bi oni sami mogli reći.“