Šta je urađeno i nabavljeno, a šta će tek biti? Kakvo je stanje u javnom prevozu, a kakvo u saobraćajnoj infrastrukturi, samo su neke od tema razgovora.
Šteta najavljuje i projekte koji će donijeti pravu revoluciju u saobraćaj u KS te govori o onome što je već završeno.
“Rekonstruisana je postojeća pruga u dužini od 20 kilometara, od Marindvora do Ilidže. Ta pruga nije bila rekonstruisana nikada od njene izgradnje 1962. godine. Kupili smo nove tramvaje, koji nisu kupljeni od 1983. godine. Njih 15 već vozi Sarajevom, njih još 10 treba da stigne naredne godine. Kupili smo 25 novih trolejbusa, isto prvi put nakon 1983., a u toku je nabavka još 10 trolejbusa. Do ljeta naredne godine ići će prema Vogošći. Također, prvi put nakon 1962. godine radi se proširenje pruge, pptpuno nova pruga do Hrasnice. Naši će se građani naredne godine voziti novim tramvajima od Vijećnice do Hrasnice”, rekao je Šteta.
On dodaje da je u planu izgradnja žičare od Hrasnice do Igmana, ali i na još dvije-tri lokacije gdje se rade studije izvodljivosti.
“Potencijalna žičara Bistrik- Vratnik, Barice kao izletište, brdo Hum. Sve to treba uskladiti sa planovima. Radimo i studije izvodljivosti proširenja pruge. Prva od Željezničke pruge prema Šipu, druga od Nedžarića do Dobrinje, koja bi došla na nekih 200-300 metara do Aerodroma, koje bi dodatno riješili nekim podhodnikom”, kaže Šteta.
Dodaje da je u javnom prevozu, Sarajevo jedini grad u ovom dijelu Evrope, koji je svim studentima, đacima i penzionerima osigurao besplatan prevoz, kao i besplatan noćni prevoz koji nikad nije bio u glavnom gradu.
“To je novac građana. Mi im ga vraćamo”, kaže Šteta.
On najavljuje nove autobuse i to električne, ali i nove linije od Ilidže prema Vogošći.
“Sve ovo je trebalo biti urađeno početkom 2000-tih godina. Bilo je sredstava, povoljnih. Nažalost, tako je kako je. Uz sve to što radimo, uz svu infrastrukturu, u kanalima, katastrima, spremamo i aplikaciju kroz koju će se moći planirati, vidjeti red vožnje, kad stiže prevoz, kupiti kartu”, kaže Šteta.
Razgovarali smo i o izgradnji saobraćajne infrastrukture – Igmanski put, Južna longitudinala, Deveta i dvanaesta transverzala, tunelu Kobilja Glava…
“Sve veći izazov je radna snaga u građevini. Firme sve teže i teže odgovaraju rokovima i uslovima u javnim pozivima. Onda se postavlja pitanje penala. Možda bi najlakše bilo to napraviti i reći nemam više nikakve odgovornosti. Firma tada pokreće upravni spor, gradilište tada staje. Ja pokušavam drugačije, naći način, kroz razgovor i dogovor da unaprijeđujemo stvari. Lako je reći, ali evo mi sad radimo Obalu kojom prolazi 35 hiljada vozila dnevno, ali da ne radimo ovako mi bi te dionice morali zatvoriti. Mi da nismo rekonstruisali prugu, tramvajskog saobraćaja u Sarajevu ne bi bilo. Tramvaj bi bio samo na razglednici. Da nismo počeli radove na Obali, mi bi morali zatvoriti 50 posto saobraćaja, jer ona ne može da trpi nosivost i taj obim saobraćaja. Sad radimo stvari koje je trebalo raditi prije 25 godina. Ali, jako je važno, nema projekta u saobraćaju koji mi nećemo završiti”, poručuje Šteta.
Ministar je pojasnio i kako će adaptivno upravljanje saobraćajem povećati protok saobraćaja.
“Blizu 160 raskrsnica će biti obuhvaćeno, imaćemo Saobraćajni centar, na bazi algoritama će se regulisati saobraćaj. Zeleni val više neće trajati isto, kao što sada imamo policiju koja reguliše na bazi frekvencije saobraćaja, sada će to raditi uređaji. Mi znamo u 15 metara sad stajati 15 minuta, a onda razvijamo brzine 30 do 40 km/h. Kroz adaptivno upravljanje, opet će se voziti tom brzinom, ali više neće biti zastoja. U regiji niko više u tom dijelu nije otišao. Mi sad imamo da nam crveno na semaforu traje isto u 3 ujutro i u 3 sata popodne”, kaže Šteta za vijesti.ba